?etrnaest godina od zlo?ina u Srebrenici
Upisao Akica_ u 15/07/2009 15:48:54
Snage Vojske Republike Srpske, pod komandom generala Ratka Mladi?a, zapo?ele napad na enklavu Srebrenica 6. jula i zauzele grad 11. jula 1995. godine.
Procene broja muslimanskih ?rtava:
Komisija Republike Srpske: 7.800
Institut za ratnu dokumentaciju iz Haga: najmanje 7.500 muslimana vode se kao nestali, od ?ega je oko 6.000 stradalo u masovnim egzekucijama.
Ostale vijesti
Snage Vojske Republike Srpske, pod komandom generala Ratka Mladi?a, zapo?ele napad na enklavu Srebrenica 6. jula i zauzele grad 11. jula 1995. godine.
Procene broja muslimanskih ?rtava:
Komisija Republike Srpske: 7.800
Institut za ratnu dokumentaciju iz Haga: najmanje 7.500 muslimana vode se kao nestali, od ?ega je oko 6.000 stradalo u masovnim egzekucijama.
Me?unarodni krivi?ni sud za SFR Jugoslaviju u Hagu: oko 8.000
Sarajevski list ?Dnevni avaz? objavio spisak sa imenima 8.106 Bo?njaka ubijenih ili nestalih tokom pada Srebrenice.
Me?unarodne i doma?e organizacije procenile broj stradalih Srba na podru?ju Bratunca, Srebrenice i srednjeg Podrinja na 3.200 do 3.500 ljudi.
Ha?ki tribunal podigao 25. jula 1995. godine prvu optu?nicu protiv generala Ratka Mladi?a za zlo?ine ?irom BiH, dok je za doga?aje u Srebrenici podignuta 16. novembra 1995.
Prva presuda ha?kog tribunala za genocid u Srebrenici izre?ena avgusta 2001. godine generalu vojske RS Radislavu Krsti?u, osu?enom najpre na 46, a zatim na 35 godina zatvora. Za zlo?in u Srebrenici osu?eni su i Vidoje Blagojevi? (15 godina), Dragan Joki? (9 godina), Momir Nikoli? (20 godina), Dragan Obrenovi? (17 godina) i Dra?en Erdemovi? (5 godina). Su?enje Miloradu Trbi?u preba?eno je na sud BiH.
Za zlo?ine u Srebrenici, pred ha?kim tribunalom u toku je su?enje Vujadinu Popovi?u, Ljubi?i Beari, Dragu Nikoli?u, Ljubomiru Borov?aninu, Radivoju Mileti?u, Milanu Gveru i Vinku Pandurevi?u. U pretpretresnoj fazi su postupci protiv Zdravka Tolimira i Radovana Karad?i?a.
Holandska vlada podnela 2002. ostavku posle izve?taja Instituta za ratnu dokumentaciju iz Haga u kojem je ozna?ena kao delimi?no odgovorna za doga?aje u Srebrenici gde su holandski vojnici bili u sastavu Unprofora.
Biv?i predsednik SAD Bil Klinton u septembru 2003. otvorio memorijalni centar u Poto?arima u znak se?anja na bo?nja?ke ?rtve. U njemu je do sada sahranjeno 3.213 osoba.
Vlada Republike Srpske izvinila se novembra 2004. porodicama stradalih Bo?njaka.
Predsednik Srbije Boris Tadi?, kao prvi politi?ar iz Srbije, 2005. godine prisustvovao obele?avanju desetogodi?njice masakra u memorijalnom centru u Poto?arima.
Ameri?ki Kongres doneo u junu 2005. godine rezoluciju u kojoj osu?uje zlo?in u Srebrenici i kvalifikuje ga kao genocid.
Posle presude Me?unarodnog suda pravde, februara 2007. godine da Srbija nije po?inila genocid u BiH, ali da je odgovorna ?to nije u?inila ni?ta da ga spre?i, predsednik Boris Tadi? pozvao je skup?tinu da donese deklaraciju kojom ?nedvosmisleno osu?uje zlo?in u Srebrenici?.
Komandant snaga bosanskih muslimana Naser Ori? oslobo?en u julu 2008. optu?bi za kr?enje zakona i obi?aja ratovanja na podru?ju Bratunca i Srebrenice.
Okru?ni sud u Hagu septembra 2008. odbacio tu?bu porodica ?rtava Srebrenice da Holandija bude progla?ena krivom ?to njeni vojnici u sastavu Unprofora nisu spre?ili masakr.
Evropski parlament odlu?io, januara 2009. godine, da dr?ave EU obele?avaju 11. jul kao Dan se?anja na ?rtve genocida u Srebrenici. Grupa nevladinih organizacija iz Srbije zatra?ila je potom od Skup?tine Srbije da proglasi 11. jul danom se?anja na genocid u Srebrenici.