London: Strah od smaka sveta
Upisao Akica_ u 20/04/2009 21:50:12
Za tre?inu Britanaca svet je danas postao "zastra?uju?e mesto", a u proteklih petnaestak godina broj ljudi koji pate od anksioznih poreme?aja uve?ao se za ?ak 800.000. Sve vi?e ljudi ose?a uznemirenost, ve?u nego ranije, brine zbog svetske ekonomske krize, posla, kriminala, globalnog otopljavanja, rezultati su istra?ivanja sprovedenog u Velikoj Britaniji.
Ostale vijesti
Za tre?inu Britanaca svet je danas postao "zastra?uju?e mesto", a u proteklih petnaestak godina broj ljudi koji pate od anksioznih poreme?aja uve?ao se za ?ak 800.000. Sve vi?e ljudi ose?a uznemirenost, ve?u nego ranije, brine zbog svetske ekonomske krize, posla, kriminala, globalnog otopljavanja, rezultati su istra?ivanja sprovedenog u Velikoj Britaniji.
Endru Mekalok, izvr?ni direktor britanske Fondacije za mentalno zdravlje, ukazuje na tri razloga koji uti?u na porast broja zabrinutih.
"Jedan razlog su izve?taji koji se svakodnevno mogu na?i u medijima, a drugi je stanje u dru?tvu - odnosno njegova fragmentacija i sve ve?a otu?enost ljudi. Tre?i razlog je pove?ana svest o rizicima. Ljudi nekada s pravom, a nekad ne, spoljni svet sve vi?e vide kao potencijalnu opasnost", ka?e Mekalok za BBC.
Bina Kadnola, psihoterapeut, obja?njava da je to delimi?no posledica poruka koje upu?uju vlade, nevladine organizacije i razne lobisti?ke grupe.
Recimo predvi?anja vezana za klimatske promene i ?ivotnu sredinu ra?aju strah od skorog smaka sveta. Ra?iren je i strah od terorizma, podstaknut posterima kojima su oblepljeni mnogi gradovi, kao i sveprisutne bezbednosne kamere. "Sve to stvara klimu straha u dru?tvu", ka?e Kadnola.
Profesor filozofije na Univerzitetu u Londonu, Ej Si Grejling, pomalo je iznenjaden rezultatima ovog istra?ivanja jer za tako veliki rast anksioznosti, prema njegovom mi?ljenju, nema objektivnog razloga.
"Ako sada?nje vreme uporedimo sa pro?lim, sa periodom posle dva svetska rata, ili jo? dalje, sa 18. i 19. vekom, tada je bilo daleko vi?e razloga za brigu. Da pomenem samo da su radna mesta bila krajnje nesigurna, a zdravstvena za?tita nepostoje?a".
"Dru?tvo blagostanja" je, na neki na?in, krivac za takve neuroze, smatra profesor Grejling.
"Vratio bih se na kraj ?etrdesetih godina pro?log veka, kada je u Britaniji uvedena univerzalna zdravstvena za?tita. U godinama koje su usledile dramati?no je porastao broj gra?ana koji su se obra?ali lekaru, prosto zato ?to im je to postalo dostupno".
"Vremenom je prag tolerancije podno?ljivih fizi?kih i psihi?kih poreme?aja zna?ajno spu?ten i time se delimi?no mo?e objasniti i dana?nji trend porasta anksioznosti u Britaniji", smatra ovaj profesor.
Tu je jo?, dodaje on, otu?enje u velikim urbanim centrima, ali pre svega su tu mediji, a posebno televizija, koja je u stalnom traganju za dramati?nim vestima.
"Svakog dana de?ava se milion dobrih, ute?nih, konstruktivnih stvari, ali o njima se ne izve?tava. Ljudi su iz ?asa u ?as bombardovani lo?im vestima i to menja njihovu percepciju sveta. To, naravno, ne zna?i, da nema nikakvih razloga za brigu - recesija je itekako realna, stvarne su i teroristi?ke pretnje, ali treba ipak zadr?ati ose?aj za meru", ka?e Grejling.
Da li to zna?i da svi treba da se bace na psihoterapiju ili jogu?
"Joga je svakako dobra, ali nije re?enje za ovaj problem. Mislim da bi bilo dobro da se svi setimo kako su ?iveli na?i roditelji i roditelji na?ih roditelja. ?ivot je tada bio mnogo te?i, opasniji i neizvesniji. Trebalo bi u stvari da budemo jako zadovoljni", zaklju?uje Grejling.